Ringeraja.rs je specijalizovani portal, namenjen budućim roditeljima, trudnicama i roditeljima predškolske dece.
Copyright 2008-2024
Danu media d.o.o. Beograd
Nije bitno da li je to bio rani ili kasni gubitak trudnoće. Već je postojala veza između majke i bebe. A ljubav je već bila duboko usađena u majčino srce.
Svaka smrt zahteva proces tugovanja. I boli, bez obzira koliko je nerođeno dete imalo nedelja ili meseci, da li je bilo mala tačkica u stomaku, ili već nalik na bebu. Kako se nositi sa tugom zbog gubitka? Kako podržati ženu koja je izgubila bebu tokom trudnoće?
U stvarnosti, dugine bebe su ostrva ljubavi koja nas podsećaju na izgubljeno dete, na taj način se povezujući sa njim. Kao da služe kao most do te izgubljene duše koja će uvek biti u našem srcu.
Bol zbog gubitka bebe je ogromna, čak i kad se radi o gubitku bebe u prvim nedeljama trudnoće. Svaka žena se sa ovim gubitkom nosi na svoj način. Tuga lomi, posebno ako je i dalje prisutna jaka želja za detetom, odnosno novom trudnoćom. Mame na forumima svoje izgubljene bebe često nazivaju anđelima, a o svojim osećajima nakon spontanog pobačaja pisale su i korisnice Ringeraje u temama na forumu. U nastavku teksta možete pročitati emotivne ispovesti Ringerajki nakon gubitka njihovih beba.
I dok ih sve tako malene gledam, onako zauzete u igranju i nevinosti, kroz glavu mi samo prolazi jedno: „I ja sam jednom imala bebu, takođe. Samo nisam dobila priliku da je odrastam.“ E zato sam i ja bila, JESAM, mama, čak iako me svet ne prepoznaje kao majku. I sledeći put kada neko neizbežno pita: "Da li imaš decu?" Možda ću samo odgovoriti sa istinom: "Da, jedno, na nebu!"
Hladnog dana u martu 2019. zaključala sam se na krovu svoje stambene zgrade, s bocom vina i kutijom cigareta koje godinama nisam pušila. U samo godinu dana bila sam trudna tri puta, ali nisam dobila dete. Tri trudnoće, nula dece. Greška, užas, loš ishod…
Kada pobacimo, kada izgubimo bebe, nema ništa. Ućutkane smo. Nemamo podršku.
Rođena je zdrava i usnula. Prelepa. Savršena. Verujte mi na reč. Držala sam je u nedrima..... Tako usnulu i savršenu. I celivala dok je nisu odveli. Daleko od očiju, ali nikada iz duše i srca. Nikada. U svakom mom atomu, ona i dalje živi.
Tužna, pretužna priča majke kojoj je beba preminula u stomaku. Ujedno i apel svim roditeljima da prihvate sve neprospavane noći, umor, besmoćnost kao apsolutno vredne osmeha, malenih ruku koje zagrle i radosti koju nam deca pružaju.
За дојиље.
пеперутка16
Мало чудно питање, али ме занима: да ли су дојиље пробале своје млеко?